Operacija progenije

Operacija mi je vratila samopouzdanje

Pozdrav svima, ovde cu opisati moje iskustvo o operaciji donje vilice mandibule. 

Progenija, urodjena deformacija donje vilice koja s godinama postaje sve izraženija.

Kada sam ja istraživala po internetu nisam uspela ništa naći o progeniji na srpskom jeziku i zato sam odlučila da napišem nešto o tome.

Preoperativna priprema operacije donje vilice:

Ni sama se ne secam kada mi je dijagnostikovana progenija, bila sam mala, oko 10 godina sam imala. Tada sam kao i svako drugo dete nosila onu običnu protezu koja mi nije pomogla.

-2013. godine, otišla sam na Stomatološki fakultet u Beogradu, na pregled i dobila mišljenje stručnjaka-moram na operaciju. Pregled je obavio dr Zoran Jezdić.

Mojoj porodici se nije svidelo ono što je doktor rekao, sam taj zahvat i oporavak..zvuči zastrašujuće. 

Nisu mi dozvolili da idem na operaciju i to je nekako palo u zaborav.

-2015. godine, istraživajući po internetu naišla sam na prof.dr Zorana Stajčića, vrhunskog maksilofacijalnog hirurga. Ubrzo nakon toga u dogovoru sa mojima, stupila sam u kontakt sa njim. Objasnio mi je da on radi operaciju titanijumskim pločicama, da nema vezivanja vilica i da radi novom metodom. Zakazala sam pregled i tako započela lečenje.

Rekao mi je "da si muško poslao bih te kući i rekao da pustiš bradu ali pošto si devojka predlažem operaciju" inače, donja vilica mi je bila izbačena oko 11mm, ne sećam se više ali nije bilo puno medjutim meni je smetalo.

Da napomenem, u trenutku odlaska kod hirurga imala sam 21 god., a u trenutku operacije 22 god. dakle morate biti punoletni.

Nakon mesec dana od pregleda stavili su mi gornju protezu i posle 7 dana donju-to je bilo 28.maja 2015 god. Zubi moraju da se poklope kako bi mogla da izvrši operacija, da se izvade umnjaci ako ih imate...dug proces.

Postaviću slike pre operacije:

Kao što vidite, donja vilica mi je malo išla u desnu stranu

Umnjake nisam imala i to je bila olakšavajuća okolnost. I moram da kažem, na operaciju sam otišla iz funkcionalnih razloga, zbog zagrižaja, vremenom bi bilo sve gore,ali i zbog estetike NARAVNO.

Operacija mi je bila zakazana za 23.septembar 2016 godineu Bel Medic privatnoj bolnici. Što se tiče cene ne bih da pišem ovde, ali slobodno pitajte na mail.

OPERACIJA I OPORAVAK:

Kao što sam i napisala, 23.setembra je bila zakazana, tog jutra u 6h sam otišla i u 8h je počela operacija. Trajala je puna 4 sata.  Inače, dan pre operacije ne smete jesti nista posle 18h zbog anestezije kako bi se izbegle mučnine i povraćanje nakon budjenja.

Kada odete u operacionu salu, nemojte se plašiti, stave vam kanilu i vrlo brzo zaspite dakle niste svesni apsolutno ničega. 

U početku će vam biti muka, povraćati krv ali to je sve normalno. Taj dan uglavnom svi prespavaju. Ono što me ljudi najčešće pitaju "da li boli?" verujte da me uopšte nije bolelo! Po izlasku iz bolnice daju vam lekove, ja sam dobila nimulid i nisam popila nijedan za bol! Imamo taj osećaj neprijatnosti ali to je zbog otoka jer nam je glava poveća :D što se tiče lekova nisam sigurna šta sam sve tačno dobila, antibiotik protiv otoka itd...u bolnici su mi 3x dnevno davali antibiotik u kanilu i klometol za mučninu. To je ono čega se sećam.

Mene zaista nije bolelo, tog dana mi je bilo muka i povraćala sam krv. Posle 5h od operacije meni su dali da jedem puding na kašičicu i pila sam vodu. Bitno je unositi tečnost što više. Kao što sam rekla na početku, nisu mi bile vezane vilice i otvarala sam usta od prvog dana..puštena sam kući odmah sutradan. 

Kada dodjete kući sve je lakšeeee.Prva 4 dana su mi bila naporna, nisam imala želju da jedem, gutala krv, čak me je bolelo i grlo jer na operaciji vam stave gazu kako krv ne bi tu prolazila. U početku sam jela keks i mleko, griz, pudingem supice, corbice, čokolino...nakon par dana jela sam i miksano povrće i voće, sladoled itd. Sedmog dana sam čak jela jaje i mrvljeni sir i jogurt uz veliki napor jer sam baš teško otvarala usta. 

Prva kontrola je bila nakon 2 nedelje, tu vam isperu ranu (ne boli ništa) i to je to. Konci otpadnu sami, meni su svi ispali nakon mesec dana. Što se otoka tiče, ja sam baš otekla, glava mi je bila kockasta :D ništa strašno, meni je najteže palo to što sam u početku spavala sa čak 3 jastuka i na ledjima. I da, obavezno mazati kremu 3x dnevno jer vam se koža na licu rastegne i ispuca.

Bilo me je strah da normalno pričam čak i posle 3 meseca, baš sam imala taj neki strah. Bilo mi je potrebno oko 4 meseca da se skroz vratim u normalu, počnem normalno da jedem, pričam itd..i to sve zbog psihe, imala sam osećaj da ću se povrediti...

Ne želim da kačim slike dok sam bila u bolnici, ko želi da vidi poslaću mu na mail. 

Ovo je prva slika, posle 2 nedelje od operacije:

Posle mesec dana

Posle 2 meseca

profil

avgust 2017

danas izgledam ovako

Osećaj u usni mi se nije vratio. Ko ne zna, tokom operacije se preseče i nerv sa leve strane i nažalost tu nemamo osećaj mada kažu da se nekom i vrati nakon 18 meseci. To je to, slobodno pitajte ako vas nešto zanima. Nadam se da sam pomogla :-)